Pustinjski vetrovi su kadkad jako zaokupljeni svojom igrom, igrom nestašnih pustinjskih vukova. Nijedan od njih prosto ni ne sanja da u svom veselom delu gura pregršt uplašenih zrnaca peska ka Crvenoj vodi.

Sada, vernost nije najjača osobina zrnaca peska upravo zbog ove večne igre vetrova. Nijedno zrnce se ne vezuje za drugo, znajući da svakog trenutka mogu biti razdvojeni delom viših sila.

Poprilično je neubičajno sresti trajniju ljubav u ovom specifičnom slučaju, ali On i Ona zrnce su jedini par zrnaca koje povezuje neka sila jača od svevišnje sile pustinjstih vukova, te se oni, za razliku od ostalih kotrljaše zajedno… Često su silom raudvajani, ali nekako su uvek pronalazili načina da se vrate jedno drugom.

Ne i danas.

Za tren oka, ona behu bačena u bezdan mora i sila, koliko god bila jaka, zakaza u najgorem trenutku i oni se rastaviše.

Sam, uplašen i izgubljen, On zrnce dugo je tragao za njom. Zapravo, On je toliko tragao za Njom, da se struje promeniše, promeni se i boja vode i samo morsko okruženje i njeni stanovnici. Ali…On je i dalje tragao, večito gonjen nadom da će je jednog dana naći, da će još jednom u životu doživeti takvu vrstu jedinstva, odanosti i pažnje.

U retkim momentima umora i nepažnje, njega u prokletom kovitlacu usisa Zla stara Školjka u svoju mračnu sedefastu tamnicu.
Tumarao je on u tami, pipajući u mraku, tražeci znake slobode, kada ga nada iznenada, okrutno napusti. Kada ga je očaj uzeo pod svoje i duševna malaksalost napade njegovu srž, On ču glas!
Isprva tiho, jedva čujno, potom nešto glasnije… bio je to Njen glas!

Za tren je on došao do izvora Njenog glasa, ali u njegovom umu to je trajalo čitavu večnost.  Ugledao je stravičan prizor : Tu je bila Ona, monstruozno izuvijana u veliko klupko od drugih nesretnih zrnaca, bez ikakvog spasa! Pre nego što je išta uspela da izusti ponovo, njeno telo je izdade.

Dugo………..dugo je on sedeo u tami Školjkine utrobe drzeći njenu obamrlu ruku u potpunoj tišini.

Gnev.

Nezamisliva jarost i bes ga obuzeše, dok se, neispuštajuci Njenu ruku , uz snažan prasak i božansku svetlost silom ne rastavi od života…
Snaga Njegovog besa obznani se tek godinama kasnije kada je mladi ronilac na dah Džainga sa trošnog dna Nevišetakotihog okeana izvadio mrtvu staru Školjku koja je u sebi čuvala tajnu Crnog bisera, najlepšeg i najredjeg o svih ikada vidjenih…

Advertisements