Vraćao sam se iz grada nakon nekoliko sati potrage za dobrom zabavom sa drugarima sa posla. Kada sam se konačno totalno smorio činjenicom da ću i o

emre

ve večeri sam da se vratim kući i da neće biti seksa bilo je 4.17 i redovan gradski prevoz je trebalo da krene. Međutim, kao što to obično biva u ovoj zemlji , nije ga bilo, pa sam bio prinuđen da se njišem sa noge na nogu kao i nekolicina ljudi na toj prokletoj stanici.

Bio je tu neki matori ćelavi Kodžak lik, u kožnom kaputu i ozbiljnog izraza na licu. Naslonjen na grafite na zidu je bio neki kliinac u teksas jakni, vrlo privlačan ako mogu tako da se izrazim. Brka je nervozno hodao napred-nazad očigledno žureci negde, a njega je posmatrala jedna starija žena sa klupe i coktala.

Dok sam ja slatko u sebi proklinjao GSP, zemlju i truli grad, nozdrve mi opali miris cigarete i voda mi pođe na usta. Izvadio sam cigaretu i okrenuo se ka izvoru mirisa. Žar je zasvetleo na nekoliko centimetara od interesantnog lica jedne klinke koja je naslonjena na metalnu konstrukciju stanice opušteno gledala pravo u mene. Krenuo sam ka njoj, ignorišući pogled i lepo izvajano telo.

-Imaš li bacač plamena?

Nasmejala se,  pomalo čudno i prebacila težinu sa jedne na drugu nogu. Po mojoj proceni nije mogla imati više od 18 godina, ako je i toliko imala. Sem jako zgodnog tela i izvajanih oblina, lice joj nije bilo ništa posebno. Smeđa, ni po čemu posebna kosa, duge trepavice, malo krivkast nos i fini osmeh nisu mi palili nikakve lampice u glavi, ali telo…Uh, kako bih je posedovao.

Odgovorila je :

-Ne, ali evo ti cigarete.

Pružila mi je cigaretu i sve vreme me značajno gledala. Ja sam upalio svoju i vratio joj cigaretu zahvalivši se. Potom sam se okrenuo i vratio na svoje mesto. Okrenuo sam se da proverim i da…i dalje me je gledala. Nasmejao sam se u sebi. Nisam stigao ni pola pljuge da otresem kada je tramvaj konačno stigao. Ugasio sam cigaretu i uskočio, mahinalno pogledavši desno ka ostatku tramvaja. Ona nije ulazila i na trenutak mi zaigra srce, ali onda osetih kako me neko gurka otpozadi na vratima i pomerih se, samo da bih ugledao njeno nasmejano lice kako se penje stepenicama, prolazi pored mene vešto njišući kukovima dozvoljavajući tankoj g-string tangi da me pozdravi na trenutak i zauzme poziciju na metar od mene.

Ok, odlepio sam. Mala je znala šta radi. Pravila se da me ne primećuje, dok se naslanjala na noseću šipku na pola metra od mene, dok sam je gledao sa stepenica. Pola puta je proslo u konstantnoj seksualnoj tenziji i provokacijama , kada sam konačno toliko odlepio da sam joj prišao odpozadi i stao iza šipke na koju je bila naslonjena. Pravila je show, slučajno me dodirujući dupetom,a kada bih je štipnuo ili previše prišao odgurnula bi me i mršteći mi pokazivala no-no. Međutim, stalno se naginjala ka meni što sam ja koristio da joj onjušim kosu što joj se poprilično dopadalo, jer je kolutala očima. Desnom rukom je krenula i dodirnula mi ud. Tu sam počeo da gledam po tramvaju i opazio da niko nije zainteresovan za naš mali performans. To me je ohrabrilo, te sam počeo zavlačiti ruku pod njenu bluzu i maltretirao joj grudi…Bile su fenomenalne, a ona se tresla kao u groznici.

Toliko sam se udubio u maženje, da kada je konačno odskočila od mene i izletela napolje, jedva sam uspeo da se dovoljno saberem da uradim isto  na vreme, pre nego što su metalna vrata počela da se zatvaraju. Bili smo na Kališu. Ona je bez ikakvog osvrtanja od stanice 2 krenula ka parku i zoološkom vrtu. Zbunjeno sam krenuo za njom…nije usporavala i počeo sam da brinem, sve dok nije počela da izlvači malo tangice dajući mi do znanja da zna da sam tu i da ovo ima smisla. Nasmejao sam se i požurio za njom…Krivudala je stazicama i konačno parkirala svoje telo ispod velikog hrasta i neke pomocne zgrade zoološkog vrta. Bilo je mračno i savršeno za čin koji mi je bio u glavi. Zadigla je bluzu i otkrila svoje najveće blago. Pozamašne grudi sa malim kolutićima i vec naježenim bradavicama gledale su me u oči i dozivale. Imala je mali mladež na levoj koji je celom tom savršenstvu davao dodatni smrtnički šmek. Prišao sam, uhvatio je za grudi i krenuo pomahnitalo da je ljubim, polako se spuštajući na dole. Lickao sam joj grudi i rukama počeo da svlačim njene pantalone, dok mi je muškost bubrila. Kada sam konačno spustio pantalone………………. na moj svet se spustio mrak.

Kada sam se probudio, bio sam kao mamuran. Nije mi bilo jasno kako sam zaspao, dok nisam pokušao da se pomerim. Oštar bol  me je presekao počevši od potiljka, pa sve do leve strane grudnog koša. Bacio sam peglu. Skontao sam da nešto nije u redu i kada sam dodirnuo glavu rukom i vratio je u vidno polje video sam da je bila krvava. Neko me je dobro mlatnuo. Video sam da sam u nekoj manjoj prostoriji. Ležao sam u kovčegu i to me je na smrt preplašilo. Ironično, znam. Ležao sam u lokvi, činilo mi se moje krvi, ali nisam bio siguran. U vazduhu se osećala vlaga i smrad govana, znoja i sasušene krvi. Kao u klanici.

Niko ne treba da gleda leševe u oči. Ja sam bio hipnotisan. Tren kada sam se pridigao, bacajući još jednu peglu, ugledao sam je naslonjenu na zid. Neka baba. Glava joj je bila izvitoperena udarcima, čarape pocepane, kaput poderan i prljav, ali nov. Da nisam bio toliko sjeban, verovatno bih vrisnuo kao curica. Ovako, stresao sam se i pokušao da ustanem iz kovčega. Svetlost jutra je osvetilila prostoriju donekle. Video sam čudne znake na jeziku koji ne prepoznajem, očigledno ispisane krvlju. Jeza me je prošla, dok sam osetio da me neko gleda iz mračnog dela prostorije.

Dok me je strah paralisao, iz senke izlete silueta one klinke. Vrištao sam. oooo vrištao sam kao curica.

Preturio sam kovčeg i sa njime sleteo sa nekog pedestala. Ne osvrćući se, poleteo sam ka izlazu i momentalno se stropoštao na ljigav pod. Bol nisam ni osetio, iako je trebalo. Moje noge nisu u redu. Mlatio sam rukama pomahitalo i pokušao da se pridignem, kada me nešto prikova za pod.

Bila je to ona mala.

Osetio sam jak bol na leđima. Ubola me sa nečim. Otvorio sam usta da vrisnem, a ona me dohvati šakama za usta i poče me savijati unazad…….Kakva snaga. Nisam imao nikakve šanse da se oduprem. Savila me je sve dok sam mogao da je pogledam u oči.

Bile su crne, prelepe i zastrašujuće. Video sam sebe u njima. Bože, kako sam mali.

Zvuk pucanja kičme nisam čuo, niti sam bio svestan svog položaja. Prepustio sam se. Zadnja slika koja mi je ostala je ona obasjana svetlošću jutra.

Gde je svetlo palo, telo joj je bilo suvo i izvitopereno. Gde je mrak prožimao, telo je bilo dražesno kao u tramvaju. Čudno.

Šta li bi moja žena rekla.

Advertisements